Godina 2023. je bila, blago rečeno, turbulentna za sedmu umetnost. Neki su ponavljali greške, neki počeli da ih uviđaju, kad će da nauče na njima… to je teško pitanje, a neki su jednostavno iskoristili situaciju. Ako zanemarimo štrajkove scenarista i glumaca u Holivudu, koji su stopirali sve na određeno vreme i sve veću ekspanziju streaming kanala, da vidimo šta je sve to zatreslo filmska platna: Krenimo od ONA dva filma, koji su privukli ljude u bioskope, više zbog toga što su, tako spojeni, postali kulturološki fenomen, događaj kojem se mora prisustvovati, napraviti selfi (kako beše na ovom novosrpskom sebić?) i okačiti na instagram, nego svojim kvalitetom (da rekli smo to i šta sad?). Za njima je potrčao i čuveni italijanski vodoinstlater (po kojem je autor ovog teksta imenovan) koji se šunja po zelenim cevima preko 30 godina pa je nostalgija odradila svoje. Sa druge strane titan bioskopskih blagajni, koji je pokupovao sve što može da se kupi (pa ga neki nazivaju i razaračem franšiza) počeo je pre neku godinu da si kopa rupu, ali je ove odlučio da bude dva metra bez geometra (nije pomoglo to što su odlučili kvalitet da zamene kvantitetom, niti vraćanje deda Indija iz penzije). Njegov suparnik, po superherojske linije, takođe se nije proslavio, ali samo pobrojati te razloge može da natera čoveka da ode do psihijatra na razgovor. Dalje, heroj karantinske ere filmova, Tom Kruz, nije uspeo da dovuče ljude u zamračene sale svojom harizmom i kaskaderskim sposobnostima, niti oni što su se šamarali pištoljima četvrti put, niti oni što su vozili brzo i besno po deseti put…ali zato je lutka koja igra tik-tok plesove i ubija ljude uspela i naravno kralj čudovišta Godzila, ali onaj pravi japanski (neko će da kaže da su njihovi uspesi mali, i jesu ali su im i budžeti takvi – sitni i dinamitni). Da prečemo ovde, jer primera ima mnogom i svi oni, bili pozitivni ili negativni, stvaraju buku, skreću pažnju. Tako promaknu neki filmovi, koji su možda zanimljiviji, inovativniji, kvalitetniji ili su jednostavno onog žanra koji nekom odgovara, a taj neko nije uspeo da ih pogleda jer nije ni znao da postoje. Takvih ostvarenja je BEZBROJ, otrkijemo ih i posle deset godina pa se pitamo: gde li je ovaj film bio kad mi se ovo sviđalo?
Da tekst ne bi bio jedan ogoman niz naslova filmova, ograničili smo se na klasičnih DESET. Vođeni ovim prazničnim, slavskim, periodom u kojem pišemo tekst odlučili smo da paleta filmova bude slična tanjiru meze. Dakle ima i sira (romantične komedije) a ima i čvaraka (horor).
NAPOMENA: Za ovu analogiju hrane i filmskih žanrova krivite autora teksta.
Your Lucky Day
Sitni kriminalac ima baš loš dan, s toga ulazi u omanji dućan, možda hoće da se oraspoloži i ukrade nešto ili prelista novine. Gleda oko sebe i primećuje trudnicu, njenog partnera, mladog policajca, prijatnog prodavca i ljigavog bogataša. Ljigavi bogataš proverava svoj loto tiket i shvata da je dobio glavnu nagradu. Stini kriminalc se hvata pištolja i…možda je ovo njegov srećan dan ipak. Ako volite polu-krimiće, polu-trilere smeštene 90% u jednu prostoriju, dajte šansu ovom filmu. (ili ako ste fan serije Euforija, ovog sitnog kriminalca glumi Angus Klaud i to mu je poslednja uloga pre nego što je preminuo).
Sick of Myself (Syk Pike)
Šta biste uradili da budete u centru pažnje? Da pričaju o vama? Da vas hvale ili sažaljevaju? Šamarali psa da vas ujede ili popili lek za koji se zna da ima veoma štetnu nuspojavu? Obukli se u dvorsku ludu i glupirali se pred gradonačelnikom Beograda…Ne, ne to poslednje (ne) zaboravite. Uglavnom glavna junakinja ovog crnohumornog norveškog ostvarenja (koje kometariše na nimalo suptilan način moderno narcisoidno društvo) upravo radi neke od tih stvari (ni njen momak nije neka cvećka) a kako završi otkrijte sami. A ako vam se svidi tematika kojom se reditelj Kristofer Borgli bavim evo bonus filma, jer je ove godine snimio i jedan američki i to sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi Dream Scenario.
Suitable Flesh
Film kojeg je Denis Paoli, dugogodišnji poslovni partner legende treš (budimo realni taj treš je zapravo čisto zlato kakve danas većinom filmove snimaju) ili ti B filmova, Stjuarta Gordona, upravo napisao za njega, ali je nažalost pomenuti reditelj preminuo, pa ga je na svoja pleća preuzeo Džo Linč i napravio ostvarenje koje neverovatno zabavlja. Radi se o još jednoj adaptaciji Lavkrafta (jer Paoli i Gordon su po tome bili najpoznatiji) u kojoj glavni antagonista ima moć da menja tela s drugim ljudima u potrazi za onim savršenim za sebe. I za razliku od originalne priče (Stvar pred vratima) taj, uslovno rečeno, negativac baš uživa da bude u ženskim telima (ako ste poznavalac proze čuvenog i genijalnog pisca onda znate da bi odavno bio cancel-ovan da nije profitabilan). Ukoliko ste ljubitelj pređašnjih radova Gordona, ne očekujte ludilo kakvo je on znao da servira, već jedan skroman omaž, prilagođen vremenu u kom živimo.
Alibi.com 2
Inserti iz ove francuske komedije kruže društvenim mrežama već izvesno vreme i verovatno niste ni svesni da su deo nekog filma, jer su prilično…u nedostatku prave reči, neka bude – otkačeni. Sam film, kao i prethodni (a i skoro svi u koji je uključen ovaj kreativni tim) lišen je političke korektnosti, pa je humor preteran do iznemoglosti. A sve se vrti oko Grega i njegovih prijatelja koji su napravili agenciju u kojoj do detalja fabrikuju alibi za supružnike koji bi da varaju jedni druge, što dovodi do niza komičnih situacija. Ako volite ovakav humor Francuzi su stvorili savršen alibi da se ismejete na svačiji račun.
Hunger
Kulinarski triler. Ne, ne ono kad spremate neki kolač pa u sred pripreme shvatite da vam fali prašak za pecivo, a deset sati je uveče i jedina prodavnica koja radi je pola sata udaljena i trebalo bi da se obučete i idete ili još gore nekog od ukućana da naterate da ode. Pravi kulinarski triler. Sa jasnom kritikom klasne podele. Ili što bi neko rekao kao da Whiplash sretne The Menu, ali na Tajlandu. Dakle glavna junakinja je kuvarica u porodičnom restoranu brze hrane, koja ima ambiciju da postane nešto posebno (njene reči). Njen sirovi talenat biva primećen od strane čuvenog, ekscentričnog kuvara kojeg bogataši plaćaju…niko ne zna koliko, ali previše, da bi im spremao možda i ne baš ukusna jela. Kada ona dođe u njegov tim, njegovo skoro diktatorsko ponašanje prema šegrtima biće joj najmanji problem.
They Cloned Tyrone
Film koji je definitvno najviše stradao zbog ona dva najgledanija filma godine jer se pojavio baš kad i oni. Neverovatno zabavna SF komedija koja se sprda sa teorijama zavere koje se šire amerikom (pa i kod nas) danas, ali i filmskim podžanrom karakterističnim za, recimo, 70. godine prošlog veka – bleksploatacijom. Sama radnja, takođe zvuči kao vic – prostitutka, marko i diler ulaze u bar…dobro ne ulaze u bar, ali otkrivaju da neko tajno društvo ili sama vlada kloniraju ljude iz njihovog gradića u eksperimentalne svrhe. Ako želite da se dobro zabavite (a i vidite kako neki ljudi znaju dobro da glume kad nisu vezani za Dizni projekte) dajte šansu ovom Netflixovom ostvarenju.
Landscape With Invisible Hand
Kada vanzemaljska rasa poznata po svom intergalaktičkom kapitalizmu “osvoji” Zemlju, većina ljudi biva srećna ako imaju para za 3D štampanu hranu, a oni koji imaju krov nad glavom se smatraju bogatima. U filmu Landscape with invisible hand pratimo jednu porodicu, tačnije mladića, veoma talentovanog umetnika, koji sa drugaricom iz odeljenja, da bi zaradio neku paru za familiju, odluči da snima sastanke i prodaje vanzemaljcima jer oni ne poznaju koncept ljubavi i to im je zanimljivo da gledaju. No, i za OnlyAliens, sadržaj mora da bude originalan i svež, pa kad im toga ponestane…proverite u jednom od najoriginalnijih satiričnih SF filmova godine.
Rye Lane
Ove godine se romantična (r rated) komedija, bar ova holivudska, vratila na velika vrata i za ljubitelje žanra našlo se nekoliko zaniljivih primeraka ove umiruće vrste filmova. No, baš zbog toga nekako u zapećku je ostala, mala ali izuzetno sveža i moderna britanska romkomedija. Ali ne briniti se, drži se ona tradicionalnih vrednosti ovakvih ostvarenja – dvoje se upoznaju, ona njemu posluži kao sredstvo za izazivanje ljubomore kod bivše, on njoj za nešto drugo, usledi konflikt, ali se na kraju, kako žanr nalaže, smuvaju. Svežina je u pristupu snimanju, ali i pisanju dinamičnih i veoma realnih dijaloga. Vredi da se čekira.
Les Chambres Rouge (Red Rooms)
Nekada davno na trafikama su se mogla naći srpska izdanja CKM i Maxim časopisa, i u skoro svakom drugom ili trećem broju, barem jedna (uvek više) stranica je bilo posvećeno serijskim ubicama – šta su jeli u slobodno vreme, koje su im omiljene boje, koje su filmove gledali…trivija. Kanadski triler Red Rooms ovu gorepomenutu mini opsesiju krvnicima diže za sto nivoa i kroz glavnu junakinju, čiji život pratimo od momenta početka suđenja jednom monstrumu, prikazuje granice do kojih takvo ponašanje može da dovede čoveka. Naravno, ovo šturo predstavljanje filma proizilazi iz toga što ne želimo da otkrijemo ni jedan genijalan detalj ostvarenja, jer je prava čar da ga sami pogledate i pustite da vam se njegova mračna aura uvuče pod kožu.
The Childe
Delom neo-noar film, delom akciona komedija The Childe je priča o filipinskom bokseru koji se ilegalno bori ne bi li zaradio za lečenje majke. Jednog dana mu jave, da ga se njegov multimilioner otac iz Koreje setio da postoji i zove ga da ga upozna. I tu kreće ludilo, jer odjednom svi žele da ga ubiju ili da ga kidnapuju, a niko ne želi ni da mu objasni gde se to on obreo. kad bi mu objasnili pokvarili bi onaj minijaturni plot twist koji sledi u poslednjoj trećini filma. Uglavnom ako volite južnokorejske filmove, ovo je jedan od boljih koje su izbacili ove godine (pored njihovog kandidata za Oskara Concrete Utopia i jedne odlične kritike cenzure u korejskoj filmskoj industriji The Cobweb).
P.S. kome nije dosta evo još po neki film – Sharper, Shortcomings, Aka, Sisu, Sleep, The Covenant, El Conde, Faces of Anne, Unlocked, All Time High, Totaly Killer, Fair Play…