Poslednja etapa (SENC) projekta

Od 13. do 21. septembra bili smo na treningu u Italiji, u okviru poslednje etape SENC projekta. Pročitaje i pogledajte kako su se provele naše članice Teodora Perić (tekst) i Ana Ognjanović (foto).

 

Ex-YU mezetluk. foto: Ana Ognjanović

U septembru je održan poslednji trening u sklopu Erasmus+ projekta na temu socijalnog preduzetništva i prirodnog kapitala. Nedelju dana intenzivnog ali kreativnog treninga provele smo u malom mestu Borelo, u Italiji, zajedno sa aktivistima iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Italije, Albanije i Engleske. Borelo se nalazi u regiji Abruzzo na teritoriji nacionalnog parka i stanovnici u velikoj meri koriste prirodni kapital, što nam je poslužilo kao dobri primeri u toku našeg rada. Prvi deo treninga bazirao se na značaju socijalnog preduzetništva, pisanju biznis plana i uključivanju lokalne zajednice, takođe smo naučili i kako da sami osmislimo, napišemo i uspešno realizujemo projekat.

Učimo, radimo, projekte pišemo. foto: Ana Ognjanović

Drugi deo treninga sastojao se upravo u pisanju naših ličnih projakata, što je bilo izazovno i zanimljivo, obzirom na to da smo radili u paru sa ljudima iz druge zemlje. Upravo taj spoj različitih kultura stvorio je nove ideje i motivisao nas da znanje koje smo stekle implementiramo u našoj zajednici. Kao što sam već napisala, stanovnici Borela koriste prirodni kapital, a mi smo posetili proizvodnju sapuna koji su napravljeni iskučivo na organskoj bazi, a svaki sapun ima blagotvorno dejstvo.

Sapun, al’ ne kao onaj iz Borilačkog kluba. foto: Ana Ognjanović

Jedna od učesnica ovog treninga iz Borela je bila domaćin predstvaljanja svog socijalnog preduzetništva gde se bavi onoterapijom – princip je taj da se kroz interakciju s magarcima samopouzdanje i motoričke sposobnosti razvijaju i usavršavaju.

Lekoviti magarci iz Abruca. foto: Ana Ognjanović

Magarci su miljenici Italije, a Mauela je spojila psihologiju i čuvanje ovih životinja, tako da ljudi dolaze kako bi jahali ali i upoznali sebe kroz komunikaciju sa magarcima, koji su prema mom mišljenju više empatični nego tvrdoglavi. Jedan dan bio je posvećen relaksiranju i uživanju u prirodi, tako da smo obišli i vodopad „Cascate del Verde“ koji se nalazi u ovom nacionalnom parku i vidikovac sa kog pogled na planine ostavlja bez komentara.

Šta smo videli s vidikovca znamo samo mi. foto: Ana Ognjanović

Pozitivna energija i timski duh bili su prisutni već od prvog dana, uštekale smo se u nova prijateljstva, pokupile novo iskustvo i dobile dodatnu motivaciju i ideje.

Latest articles

Povezani tesktovi

Leave a reply

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img