Druga postavka izložbe „100 od 1000 dela iz fonda Likovne kolonije Sićevo“ biće
dostupna publici od četvrtka 19. septembra do 10. oktobra u Oficirskom domu u Nišu.
Postavka je internacionalnog karaktera i čine je dela nastala u Koloniji u periodu
od 1994 do 2024. godine. Autor izložbe je Milica Todorović, muzejski savetnik.
Izložbu „100 od 1000 dela iz fonda Likovne kolonije Sićevo“ Galerija savremene
likovne umetnosti Niš priređuje povodom obeležavanja šezdesetogodišnjice
redovnog održavanja Kolonije. Izložba je koncipirana tako da prati hronološki sled
trajanja Kolonije ilustrujući njene osnovne karakteristike ( jugoslovenski i
međunarodni karakter, učestvovanje umetnika različitih vokacija i stilskih
opredeljenja). Zbog velikog obima izložba se realizuje kroz dve postavke. Prva postavka
(od 29. 8 do 13.9.) je bila jugoslovenskog karaktera i podrazumevala je dela nastala tokom
prve tri decenije održavanja Kolonije. Druga postavka je internacionalnog karaktera
jer od početka devedesetih godina XX veka u radu Kolonije redovno učestvuju umetnici
iz inostranstva. Postavka počiva na delima autora iz Srbije i drugih zemalja (Japan,
Kanada, Švedska, Bugarska…), koja su nastala u periodu od 1994. do 2024. godine.
Izložba je istovremeno multimedijalnog karaktera jer su pored dela tradicionalnih
medija (slike, grafike, crteži) zastupljeni objekti, video radovi i video instalacije,
budući da su poslednjih par decenija učesnici Kolonije i umetnici koji se izražavaju
kroz takozvane nove medije.
Pejzaži jedinstvene Sićevačke klisure su dominantna inspiracija i konstantni
umetnički izazov za brojne autore. Svako od njih kretao se odabranim stazama vlastite
likovne poetike u umetničkom postvarenju svog doživljaja klisure, koristeći kao
početni impuls generalnu impresiju, panoramski pogled ili samo fragment iz prirode
(Kosta Bradić, Milena Jevtić Ničeva Kostić, Rada Selaković, Zoran Vuković, Miroslav
Anđelković, Elizabet Matje, Kendži Nagai, Branko Nikolov, Sonja Vukašinović, Rajko
Popivoda, Jelena Šalinić, Due Martin, Katarina Đorđević, Ivana Stanković, Miroslav
Lazović, Slavica Curk, Ljiljana Šunjevarić, grupa DimTim…). Jedan broj umetnika je
kroz simbole istorijskog nasleđa ovog kraja definisao svoje impresije o boravku u
Koloniji ( Čedomir Vasić, Branimir Karanović, Zoran Grebenarović, Jelena Trajković,
Vesna Knežević) kod su drugi i delima nastalim u Sićevu ukazivali na antagonizme
aktuelne geopolitike, društvene stvarnosti, zdravstvene situacije ili bihevioralne
psihologije (Zlatko Glamočak, Nina Kovačeva i Stefan Valentin, Zoran Veljković, Ivana
Ivković, Milica Ružić, Jovan Spasić, Ivan Milenković).
Za šezdeset godina redovnog održavanja Likovne kolonije Sićevo formiran je
impozantan fond umentičkih dela koji trenutno ima tačno 1000 inventarnih jedinica
od kojih se 88 čuva u Narodnom muzeju a 912 u fondu Galerije savremene likovne
umetnosti. U kolekciji Sićevačke kolonije najbrojnije su slike (644), zatim slede
grafike, crteži i radovi na papiru (291), skulpture (33), fotografije i dela novih
medija (22).
