Kultna slovenačka avangardna grupa Laibach sinoć je priredila spektakularan koncert u dvorištu Univerziteta u Nišu, u prostoru Banovine. Pred pristojno ispunjenim dvorištem, publika je imala priliku da prisustvuje događaju koji je istovremeno bio koncert, umetnička predstava i politički komentar.
Laibach je u Niš stigao u okviru svoje turneje “Opus Dei Revisited”, kojom promoviše remasterizovano i reizdato izdanje čuvenog albuma Opus Dei iz 1987. godine. Novo izdanje, objavljeno 13. decembra 2024. godine za izdavačku kuću Mute, donosi osvežene verzije pesama kao što su Life is Life / Opus Dei, Leben heißt Leben, Geburt einer Nation, uz bogatu arhivu snimaka sa evropskih i američkih nastupa, kao i remikse na tri vinila i četiri CD-a.
Koncert je trajao puna dva sata, a publika je imala priliku da čuje više od dvadeset numera, sa naglaskom na materijal sa albuma Opus Dei. Laibach je upravo ovaj album postavio kao centralni stub aktuelne turneje, ali ga je predstavio u novom, savremenom aranžmanskom ruhu.
Nakon uvodnih pesama, usledile su Leben heißt Leben i Leben – Tod, koje su obeležile početak centralnog dela koncerta. U ovom segmentu nastupa posebno se istakla Marina Martensson, pevačica slovenačko-švedskog porekla, koja je bendu pristupila pre nekoliko godina i već nastupala s njima u Beogradu. Njena interpretacija dodala je emocionalnu dubinu i savremenu dinamiku numere koje mnogi već decenijama smatraju industrijskim klasicima.
Setlista je dalje obuhvatila numere kao što su F.I.A.T, How the West Was Won i The Great Seal, uz moćnu video-projekciju koja je uključivala istorijske snimke – od partizanskih juriša, preko političkih mitinga, do arhivskih kadrova Josipa Broza Tita i drugih komunističkih lidera ali i aktuelnih svetskih sadašnjih političara. Vizuelna komponenta koncerta bila je podjednako važna kao i muzička – stilski dosledna Laibachovom kritičko-umetničkom pristupu ideologiji i propagandi.
Publika je s posebnim entuzijazmom dočekala pesmu Simpathy of the devil, Laibachovu legendarnu verziju istoimene pesme grupe Rollingstone. Ova numera, iako formalno “tuđa”, već dugo ima status samostalnog umetničkog dela – redefinisana u estetskom i ideološkom smislu, potpuno odvojena od svog izvornog konteksta. Istu sudbinu deli i pesma Life is Life, čija ironijska reinterpretacija govori više od bilo kakvog komentara.
Za bis su sačuvane tri pesme, a kao vrhunac večeri izvedena je I Want to Know What Love Is, obrada grupe Foreigner. Pre izvođenja, Marina je pozvala publiku da ne bude stidljiva i da zajedno zapeva sa bendom – što su mnogi i učinili, stvarajući jedan od najemotivnijih trenutaka koncerta. Poseban momenat bio je kada je pevačica snimala publiku mobilnim telefonom, dok se snimak uživo prikazivao na velikom LED ekranu iza bine, kao i na dva sporedna.
Laibach je Nišu ponudio ono što od njih i očekujemo – performans koji istovremeno provocira, informiše i zavodi, mešajući industrijski zvuk sa teškim simbolima prošlosti i sadašnjosti, podsećajući nas da umetnost može i treba da bude politički svesna, ali i emocionalno direktna.
