Nemojte da brinete, uvod za ovogodišnju listu zapostavljenih, manje spominjanih filmova biće znatno kraći. Ne zbog toga što smo dodali dva ostvarenja više, već što jednostavno ova 2024. godina nije bila toliko, filmski, zanimljiva. Bila je kvalitetna, posebno ako, poput nas i vi krivite sudbinu što zavoleste ženu zelenu koja prkosi gravitaciji i pros…pofesionalnu egzotičnu plesačicu ruskog porekla i omatorelu glumicu koja mora da se suoči sa standardima lepote i sopstvenim godinama pa dovede makar na kratko u mejnstrimnije vode telesni horor i psihotičnog demonskog klovna koji nema kočnica u remećenju javnog reda i mira i robota koji otkrije ljubav pokušavajući da nauči divlje pače/gušče da leti…
Bila je kvalitetna, ali moramo i da izuzmemo gomilu nastavaka koje niko nije tražio da se snime, ali je nečiji ego prevagnuo nad zdravim razumom (dal studija, dal pojednica) ili nastavaka koji su samo uspeli zahvaljujući ogromnom temelju nostalgije, ali i onog što nazivaju fan service ili filmove o Spajdermenovim neprijateljima bez Spajdermena ili (ispod)prosečni anime o junakinji koja se bukvalno i ne spominje imenom u spisima o Srednjoj zemlji ili više decenija smišljanu i jedva realizovanu epopeju zbog koje Kopola izgubi vinograd ili film u kojem je zaplet o najozloglašenijem (izmišljenom) serijskom ubici samo izgovor da reditelj promoviše album svoje ćerke…Što bi rekli stari u svakom žitu ima kukolja.
Sad je ispred nas (koristeći se prošlogodišnjom praznično-kulinarskom analogijom) trpeza, međutim, ako je ponuda na stolu lani bila šarenija, pa je bilo i salata, sireva, orašastih plodova, ove godine je samo prasetina. Ne baš masna, ima i krtine i kožice i papaka. I litar mineralne vode. Takva je neka godina…
NAPOMENA: Ukoliko se bilo kome, ko je uspeo da sažvaće sve ovo do sada, neki od dole navedenih filmova učini zanimljivim, bar toliko da hoće šansu da mu da, molimo vas – ne gledajte trejlere. Ili će da vam otkriju sve ili će da vas odbiju skroz.
THE COFFEE TABLE
Krenimo sa najmračnijim od sve dece, filmom kojeg samo u Španiji mogu da nazovu komedijom, a svugde po svetu pre će da ga označe horor dramom prožetom određenim sarkastičnim momentima. Sarkastičnim, ne komičnim. Ali dobro, mi vam kažemo – nećete se smejati, niti uživati (uh, ala ga prodajemo sad) ali vredi ga pogledati bar jednom. I to sa što manje znanja o njemu. Dovoljno je reći da se novopečeni roditelji, u poznijim godinama, sporečkaju oko naslovnog stola. I kad ga donesu kući nešto se desi. Toliko.
MY OLD ASS
Da odmah presečemo, sa najmračnijeg na listi, skačemo na najsvetliji (?). My old ass je tamo negde u periodu kad se pojavio izazvao kontroverze kod određene grupacije iksaša (ranije znanih kao tviteraši) da bi odmah potom izazvao kontroverze kod njima suprostavljene grupe iksaša (ranije znanih kao tviteraši) i tako se iskontroverzovao iz vidokruga ljudi koji imaju pametnija posla od svađanja preko neta. A priča je jednostavna, čak i poučna i ako ne razmišljate kako se određene stvari dese u filmu prilično pitka. A bazirana je na onoj staroj premisi – šta bi kao četrdesetogodišnjak/inja rekao/la samom/oj sebi kad si imao/la osamnaest godina? Samo što je sve to izvedeno iz ugla tinejdžerke.
KILL
Nismo gledali previše indijskih ostvarenja u životu, ali smo prilično sigurni da se u ovom filmu izdešavaju neke stvari koje se obično ne dešavaju u Bolivudu. Ajde što nema pesme i plesa, već i kad se tamo između 38. i 40. minuta desi jedan neočekivan (za nešto što dolazi iz Indije) zaplet, i na ekranu se pojavi naslov filma, počne ono što slobodno možemo da nazovemo boljom ovogodišnjom verzijom indijskog Džona Vika samo u vozu. (bolja ovogodišnja verzija jer je otprilike u isto vreme izašao i rediteljski debi Deva Patela “The Monkey Man” koji iako je bolje reklamiran na Zapadu pokušava da bude previše provokativan i dubokouman za osvetničku tabačinu) Ako volite akciju, ne preskačite Kill.
THE ORDER
Iz Indije vraćamo se u Ameriku, 80-e i ono što Ameri najbolje znaju pored bejzbola – da budu rasisti. Starinski dobro odrađen triler The Order, jedno vreme se smatrao za jednog od kanditata za neku veliku filmsku nagradu, ali su odjednom odustali od te retorike, tako da sada pripada ovde među zapostavljenima. Baziran na knjzi, koja je napisana po istinitom događaju, film govori o FBI agentu koji lovu grupu otpadnika crkve za bele hrišćane Ričarda Batlera, koji pljačkajući banke pokušavaju da skupe novac za svoje čisto arijevsko društvo. Osim toga ovo je i dobra uvertira da vidite kako Nikolas Holt glumi negativca, jer će sledeće godine otelotvoriti čuvenog ćelavca Leksa Lutora.
LAKE GEORGE
Don je sitni kriminalac u pokušaju koji odleži deset godina zatvora za nešto što nije uradio. Nakon izlaska, dekintiran, sanja o tome da se nastani u kućerku kraj jezera. Tad dobija priliku (bolje rečeno silom mu se nametne prilika), od lika zbog kojeg je izgubio dekadu života, da zaradi dobru lovu. Ako tom mafijašu ubije devojku. A ta devojka, Filis, nije baš cvećka…Da je film Lake George crno-beo, da nema proizvoda moderne tehnologije u njemu komotno bi mogao da prođe ko neki malo slobodniji noar iz 50tih. Što u prevodu znači – vrlo je dobar.
MARS EXSPRESS
Jedini animirani film na ovoj listi i to za odrasle. Ne u tom smislu. Tematski za odrasle. Negde na tragu “Blade Runner”-a, postulata robotike Asimova i evropskih stripova, nalazi se francuski animirani akcioni SF neo-noar “Mars Express”. Mešajući dobro animirane akcione scene, sa humorom i izvesnom dozom filozofije, ovo ostvarenje nas smešta u svet u kojem ljudi koegzistiraju sa različitim oblicima robota (od AI-a, organskih robota do klasničnih androida) a pratimo detektivku koja sa partnerom pokušava da reši ubistvo hakerke, i naravno istraga ih odvodi do najmoćnijih ljudi i planova koji mogu da unište život koji do sad postoji.
IT’S WHAT’S INSIDE
Mešavina fantastike (naučne, ali jedva) kvazi-tinejdžerske komedije i mrvice horora, smešana u Netflix-ovoj kuhinji, o grupi prijatelja sa faksa koja se nakon izvesnog vremena okuplja na momačkoj večeri jednog od njih i umesto da se nadrogiraju (a i to rade) ili napiju (a i to rade) odluče da se povežu na mašinu koja menja umove i tela, zvuči kao dobar koncept? Ne baš, ali je proizvod iznenađujuće zabavan i vredan pažnje.
A HOUSE ON FIRE
Još jedna španska komedija…ova zapravo ima smešne scene. Ali u suštini je drama o jednoj raspaloj porodici u kojoj su skoro svi članovi odvratni na svoj način, koja se okuplja u staroj kući na plaži, vikend pre nego što je prodaju. I kako to obično biva, i na najnormalnijem porodičnom skupu, dođe do svađe i otkrivanja nekih davno zakopanih, ali i svežih tajni.
THE LAST STOP IN YUMA COUNTY
Nekolicina ljudi, nađe se sticajem okolnostu u restoranu u sred američke nedođije. Taj restoran je ujedno i benzinska pumpa i motel i prodavnica, ali problem je što gorivo nije stiglo. A šarenolika grupa likova koja nervozno srče kafu, svako iz svog razloga, želi da ode odatle što pre, ali ne pre nego što situacija prilično negativno eskalira. Opet što manje znate o ovom ostvarenju to bolje, ali ako volite napete filmove smeštene unutar jedne prostorije, koji su ujedno i omaž Novom Holivudu 70tih, ali i naravno Tarantinu, ovo je nešto baš za vas.
THINGS WILL BE DIFFERENT
Reditelj ovog SF (ili što bi on rekao low-fi-sci-fi) niskobudžetnog filma, koji je kao i prethodni na listi sniman mahom na jednoj lokaciji, rekao je u intervjuima da je hteo da snimi nešto slično filmovima kao što su Looper, Time Crimes (naročito) ili Triangle. I vala baš takav film je i napravio. Priča prati brata i sestru koji želeći da se slegne prašina oko njihove uspele pljačke, beže u kuću u kojoj ako se slede određena pravila otvara procep u prostoru i vremenu. A šta se desi kad uđu u taj međuvremenski-međuprostor, pogledajte sami. (mada ako ste gledali neki od tri malopre spomenuta filma, možete i da zamislite)
MADS
Ne, ovo nije biografski film o Madsu Mikelsenu, ne, ne. Dobro je što nije. Ovo je odlično zagrevanje za jedan od sigurnih hitova sledeće godine – 28 godina kasnije. Tačnije zagrevanje za bežanje od brzih zombija, ako tako možemo da ih nazovemo, koje je ta franšiza predstavila. Fransuski film MADS pristupa tom fenomenu, zombija koji trči, na jedan prilično unikatan način – iz ugla osoba koje obole od virusa koji ih polako pretvara u neka bezumna, agresivna bića.
MARMALADE
Poslednji na ovoj našoj listi manje zapaženih filmova ili filmova o kojima se ne priča, jer nisu niti komercijalni, niti za Oskara, Globus, Lava i ostalo, a vredni su neke pažnje, je još jedan neo-noar žešće inspirisan filmovima kao što je Boni i Klajd, ali sa nekoliko začkoljica, a ako niste pažljivi, i neočekivanih zapleta. Dakle glavni junak Baron deli zatvorsku ćeliju sa likom poznatim po tome što je pobegao više puta. I dok kuju plan za bekstvo on mu priča kako je upoznao ljubav svog života, fatalnu Marmalade i kako je sa njom pljačkao i bauljao i ćarlijao drogiran i pijan.
