Tekst i fotografije: Marija Rašić
Subota veče u Belexpo centru u Beogradu bila je rezervisana za stari dobri punk rok. Dve kultne grupe su se spojile da otprate profesora Kekina na put u neke nove i laganije note. Atheist rap je svirkom otvorio jedno veče prepuno emocija, sećanja i ljubavi.
Samo da znate, naš repertoar za večeras je biralo Hladno pivo! Imamo i mi nekih svojih dodataka, ali većinu pesama su birali oni! – rekao je Pop iz Atheista na početku svirke koja je krenula u 20:30 časova kako je bilo i najavljeno na događajima i društvenim mrežama. Oni koji nisu redovno pratili ažuriranje novih informacija, a među prvima su kupili karte mogli su da budu iznenađeni jer su se vremena na kartama i stvarni početak svirke razlikovali za čak pola sata. Tako su pojedini posetioci koji su došli u 21 čas propustili zaista dobru atmosferu i odličnu svirku novosadskog benda koji je svirao svoje najveće hitove. Od Godine kulture, preko hitova o vernim vozilima koje su ovekovečili u pesmama gde duša nadje leka. Nizale su se Felicita, Dr. Pop, Letnji hit i Zapadna Evropa.
Kao uvod u promene koje donosi poslednja tura Hladnog piva Atheisti su svoj nastup simbolično završili uz stihove
Više ništa nije isto
Nikad neće biti kao što je bilo ranije….
Uz pauzu od 20 minuta i promenu instrumenata na bini, u velikom stilu, Hladno pivo otvorilo je koncert uz Imam majcu. Publika je od prvih taktova nastavila da peva sa ovim velikanima punk scene koji zaista imaju pjesme od kojih se duša steže. Iako na prvo pevanje deluju kao da opisuju uobičajeni život ljudi na Balkanu, tekstovi kriju i poruke koje se duboko bore protiv prozaičnosti običnog života i dokolice. Skoro dva i po sata smenjivale su se ljubavne pesme Pjevajte nešto ljubavno, Pitala si me, Supermen, Samo za taj osjećaj ukomponovane u serijal angažovanih pesama koje promovišu ljudska prava. Tako su se na repertoaru našle pesme Šamar sa istoimenog albuma koji promoviše borbu protiv nasilja u porodici i protiv ugrožavanja ljudskih prava uopšte, da bi društveno-političku situaciju u Hrvatskoj ali i na Balkanu jasno opisali pesmom Firma koja govori o radnicima koji su ostali bez poslova nakon privatizacije preduzeća. Na samom početku Mile Kekin se publici obratio rečima da se oni u Beogradu osećaju kao kod kuće, a ponovio da se svi mi dobro razumemo jer se suočavamo sa istim problemima na celom Balkanu. A i jedini imamo promaju kao uzrok mnogih bolesti. Teško je bilo ispuniti sve muzičke želje pristigle do bine, ali je upornost i kreativnost jedne talentovane mlade devojke ipak donela velike ovacije i divljenje publike. Mlada Nađa je iz prvih redova imala spreman transparent sa rečima Proćiće te trnci ako ja odrepujem, te je Mile pozvao na binu da tradicionalno zajedno otpevaju Teško je ful biti kul koji u originalu izvodi Edo Majka. Sve u publici su prošli trnci, a čuđenje i divljenje se moglo videti i na licima muzičara na sceni.
U publici su se našli kako vršnjaci Hladnog piva, tako i mladi koji otkrivaju svoj umetnički pravac i kritičko mišljenje. Na poslednu turu Hladnog piva dosta roditelja povelo je i svoju decu da otkriju i osete čari velikih koncerata i ogromne energije. Publika je za sam kraj koncerta horski pevala Nije sve tako sivo, Messi, Nema više, Ezoterija i hit koji je profesor Mile napisao na nemačkom jeziku Fur immer punk.
Hladno pivo nastalo je 1987. godine, a prvi nastup imali već 1988. u rodnom mestu Josipa Broza. Bend je 1992. godine nastupio je kao predgrupa legendarnog sastava KUD Idijoti, a godinu dana kasnije izdali su i svoj prvi album, Džinovski. Od tada, pa sve do subote svaki koncert Hladnog piva se završava pesmom KUD Idijota Kad sunce opet zađe.
Mile Kekin je za kraj poželeo da fanovi Hladnog piva nastave da budu pre svega ljudi, da budu srećni i uživaju u novom sastavu benda. On nastavlja da radi na svojoj solo karijeri i predstavi publici tekstove sa novom dozom ozbiljnosti i uz muziku laganijih ritmova.
Ukoliko bi mogli da kroz stihove opišemo odlazak Mileta Kekina iz postavke kultnog zagrebačkog benda, autorka ovog teksta bi odabrala sledeće:
Dosta sam dugo šarao svijetom
Samoću liječio kvantitetom
na putu sreo ljude, ranjene i lude
i više put’ opečene, i u strahu nedorečene
Tražim ritam za disanje
pravi ritam za hodanje
i kad ga jednom uhvatim
obećajem da odlazim…