Povodom obeležavanja 160. godišnjice rođenja Branislava Nušića, Narodno pozorište u Nišu predstavlja na sceni novi komad „Kljukana dinastija“, inspirisan njegovim kultnim delom Sumnjivo lice. Režiju ovog savremenog scenskog čitanja potpisuje Andrej Nosov, a dramaturgiju je uradila mlada i talentovana Jana Milivojević. Pretpremijera predstave zakazana je za petak, 29. novembar u 20h, dok će premijera biti održana u subotu, 30. novembra u 20h. Prva repriza predviđena je za ponedeljak, 2. decembar, takođe u 20h.
U predstavi igraju: Aleksandar Mihailović, Vesna Stanković, Sanja Krstović, Bratislava Milić, Marko Radojević, Stefan Mladenović, Petar Miljuš i Danilo Milenković.
„Kljukana dinastija“ smeštena je u prostor između slavlja i neizvesnosti, gde se junaci bore sa ličnim ambicijama, društvenim okolnostima i pitanjima nasleđa. Kapetan Jerotije Pantić, sada unapređen, ostavlja za sobom „kljukanu dinastiju“ koja se bori da pronađe svoje mesto u novom poretku. Priča, puna prepoznatljivog Nušićevog humora, razmatra naše odnose prema vlasti, moći i slici koju o sebi gradimo. Iako smo hteli da pobegnemo od situacije u kojoj je Nušić zarobio svoje junake u Sumnjivom licu, Kljukana dinastija nas je vratila u istu, jer ne možemo da pobegnemo od stvari koje se nisu promenile. Naši junaci verni su svojim ambicijama, koliko god neke od njih bile nemoguće. A najpre su verni samima sebi, jer nikada nisu sigurni u istine ljudi pored sebe. Isprva je bilo teško pisati tekst koji je inspirisan Nušićevim, stalno se vraćati na njegove replike i jezik, međutim bilo je zanimljivo istraživati razne načine na koje može da se priđe priči koja je toliko puta ispričana, gde ipak svaka stvar može biti potpuno drugačija, a da se ne promeni suština. – navode iz pozorišta.
Reditelj Andrej Nosov ističe da je ova predstava više od komedije. Ona je ogledalo u kojem možemo prepoznati naše slabosti, ali i dobiti podsticaj da se, kroz osmeh i samokritiku, pokrenemo. Ovo nije komad o nekim tamo ljudima, ovo je komad o nama. Malo da se zabrinemo, malo da se nasmejemo, a možda i da okrenemo ogledalo ka sebi i počnemo sebi samima da se smejemo, a manje da kukamo. Možda, eto, možda nas to pokrene, ako nismo već odustali baš od svega. – kaže Nosov.
