Andrija Vujović hrvatski reper, bivši član Dječaka i Kiše Metaka, poznat pod svojim pseudonimom Vojko V(rućina), održao je svoj prvi solistički koncert pred, nažalost malobrojnijom nego što bi trebalo, niškom publikom. Zašto? Dal zbog nedostatka, žešćeg, marketinga ili zbog jednog drugog…umetnika koji je Nišlije onako opušteno spakovao u dva kofera nećemo da spekulišemo.
Jer to nije sprečilo odabranu ekipu da u petak 24. juna u Dvorištu Univerziteta gromoglasno pozdravi harizmatičnog energičnog Splićanina i zajedno sa njim otpeva neke od njegovih gorko-smešnih, satiričnih stihova, nakon lagane ali itekako potrebne uvertire u veče koju je osmislio niški DJ Sunrise.
Ne može, Mamići, Cilit Beng, Zovi čovika bez predaha Vojko servirao svojim fanovima uz po koju nezaobilaznu (ako ste ikad prisustvovali njegovo nastupu pre znate) opasku dokazujući da je, iako je verovatno bio umoran od prethodnih koncerata, pre svega profesionalac i vrhunski showman.
Naravno ono što je većina prisutnih željno očekivala desilo se na otprilike polovini koncerta – neprevaziđeni regionalni hit Lovrinac, nakon kojeg je usledila pesma za sve meraklije Narodna, autotjun sintovi TT33 i Pasta Italiana, Rođendan za Jovanu ili Ivanu koje nema ili je možda lagala, te večita dilema, bar na Balkanu, šta je bolje sarme ili Punjene paprike.
I kao što svemu lepom dođe kraj tako je i Vojkov koncert ušao u zadnju trećinu i to oznojivši, makar više nego ostale, dva mladića iz prvih redova koji su, verovatno od početka, čekali da budu prozvani da rade sklekove uz rime Popaja. Nakon proglašenja pobednika koji nije dobio ništa, podsetili smo se da nas Ceca voli čak i kad smo u Parizu, kako je biti Namazan u kocki i završili ovo putovanje uz Ne može na repeat i kraću žurku niške scene.
