Stojeće ovacije za Amiru Medunjanin u Kombank dvorani

Medunjaninova, i ove večeri odevena u svoju omiljenu, crnu boju, ali sada sa šljokicama („kao disko kugla sam“), posetiocima je, kao i uvek, priredila savršen koktel setnih emocija u pesmama, i njene autentične, spontane duhovitosti koju prezentuje između numera. Na sceni su je pratili Antonio Vrbički (harmonika), Atila Aksoj (gitara i saz), Zoran Majstorović (gitara i oud), a posebnu pažnju poklonila je 18-godišnjem basisti Riadu Guzinu. Za početak, samo sa njim je i izašla na scenu, i zapevala „Svirajte mi tiho, tiše“, jasno nagoveštavajući da ovim nastupima nastavlja koncertnu promociju aktuelnog albuma „For him and her“, sa obradama klasika Tome Zdravkovića i Silvane Armenulić.

Kompletan sastav muzičara Amiri se priključio u „Ja nemam prava nikoga da volim“, a uz „Srećo moja“, i ritam aplauza, mikrofon je bio usmeren ka sve raspevanijoj publici. Vratila se cenjena interpretatorka u detinjstvo, šarmantno podsećajući da je i u školi, sa osam godina, izvodila jednu Silvaninu pesmu, i da je, kako kaže, „dobila dvicu“. Pozvala je publiku da iz sveg glasa peva „Umoran sam od života“. Što planski, što spontano, usled povika, u repertoaru su se našle i vanvremenske pesme Kemala Montena, Vere Ivković, Crvene jabuke, Zdravka Čolića… Posebnu pažnju posvetila je posetiocu iz prvih redova koji nije krio da ga pogađa, maltene, svaka pesma, pa se trudila da pronađe neku koju on ne zna, poput „Cica mace“, Izvorinke Milošević.

U veličanstvenoj završnici, Amira je prvo izvela „Ajde, Jano“, a zatim i, akapela, Šantićevu „Eminu“. Novo druženje sa beogradskom publikom na istom mestu zakazano je za večeras (20.30), pa zatim i u ponedeljak 15. novembra, u isto vreme. Medunjaninova će nastupiti i 17. novembra (20.00) u Centru za kulturu Smederevo.