U utorak, 17. decembra, u 13 časova, u Oficirskom domu u Nišu svečano će biti otvorena 30. izložba Niški crtež. Ova manifestacija, koja se tokom tri decenije razvila u jednu od najvažnijih umetničkih smotri posvećenih crtežu, okupila je ove godine 94 autora iz Niša i drugih gradova Srbije, od kojih je žiri odabrao radove 51 umetnika. Izložba će biti otvorena do 17. januara 2025. godine.
Ovogodišnja tema, Strukture (lat. struete – rasporediti, sazdati), otvara široke mogućnosti interpretacije, obuhvatajući kako vizuelnu tako i društvenu, prirodnu, političku i tehnološku dimenziju. Inspirisana bogatstvom pristupa, izložba predstavlja crtež kao medij u evoluciji, prilagođen savremenom dobu novih tehnologija, dok istovremeno čuva tradiciju klasičnih tehnika.
Radovi obuhvataju raznovrsne stilove i tehnike, od klasičnih crteža ugljenom, grafitom, akvarelom, do digitalnih crteža i instalacija. Na izložbi se mogu videti figurativni prikazi, apstraktne kompozicije, geometrijske igre oblika, ali i dela koja se bave savremenim društvenim temama poput globalizacije, socijalnih nejednakosti i uticaja digitalnih tehnologija.
Tradicija klasičnog crteža rađena u tehnici ugljena, akvarela, grafitne olovke i kombinovane tehnika u figurativnom prikazu uočljiv je kod Milice Antonijević, Jelene Aranđelović, Miljane Dimitrijević, Ane Cvejić, Anđele Micić, Bojana Otaševića, Jovana Spasića, Ivana Peraka, Vladimira Ranđelovića, Sofije Milovanović. Višeslojnom figurativnom kompozicijom izvedenom u olovci i kliritu Jelena Trajković Popivoda crtež stavlja na viši nivo kako bi crtež kao i život postao igra. Ekspresija prirodom i prirodnim fenomenima prisutna je na crtežima Biljane Vuković, Jelena Malikov, Slobodana Radojkovića, Đure Radonjića, Daniele Fulgosi, Tatjane Marticki, dok recimo Jelena Šalinić Terzić monumentalnim prikazom stenovitog prizora u reljefnom slojevitom namazu boje i linije potencira dominantnost prirode nad čovekom.
Igri geometriskih oblika i formi, isprepletanih linija, krugova bave se Vesna Zarev, Stevan Kitić, Danilo Paunović, Jasna Gulan Ružić, Vladica Ristić, Radovan Stanojev, Milica Rajković, dok Dejan Ristić, Tijana Miljković, Marta Pejčić, Nataša Stanojev, koriste nove mogućnosti savremene kompijuterske tehnike crtanja i fotografije.
Nikola Milanov, Anđela Mujčić, Teodora Nikolić, Nikola Marković, Ivana Savić Dragana Kuprešanin svako u svom individualnom izrazu bave se emocijama savremenog čoveka izazvanim ličnim proživljenim sećanjima ili globalnim problemima i društvom.
Segmente iz prirode transponovane kroz fotografiju uz rustičnost prirodnog kamena opažamo kod Borisa Kandolfa. Veza sa prošlošću viševekovne kulture, umetnosti i religije Bratislav Bašić naglašava kroz ostatke naše kulturne baštine. Mnoga druga dela realizovana u apstraktnom prikazu kroz crtež, kolaž, vez na papiru, platnu generišu širu perspektivu poimanja strukture (Jovana Đorđević, Anica Radošević, Teodora Nikolić, Dominika Morariu). Stilizovane ornamente iz narodnih rukotvorina poput ćilima, Nikola Radosavljević perforiranjem upravo belog papira želi da ukaže na jednakost svih u svetu i pozove na primirje i slogu. Crtež utkan u kamenu skulpturu Julije Dubavac vraća nas u davnu prošlost naših praotaca i crteža na pećinama Altamire naglašavajući slojevitu intelektualnu strukturu čoveka, tog istog savremenog bića jedinog evolutivnog od svih sisara na planeti. Tamara Pešić crtež preimenuje u znak upozorenja i zonu anksioznosti modernog društva.
Izložbom nazvanom po mestu održavanja Galerija savremene likovne umetnosti Niš neguje već više od tri decenije i zahvaljuje autorima koji svih proteklih godina pozitivno reaguju učešćem na zadatu temu i svojim delima svako na sebi svojstven način ostavljaju trag u umetnosti svog vremena.
