I sve bi to bilo super da je nastup Darka Rundeka i ekipe krenuo upravo ovom pesmom, a ne nestankom.
Ali da se vratimo na početak. Da je koncert Darka Rundeka nedostajao ljudima u Nišu, pokazuje činjenica da je na ulazu dvorišta Univerziteta pa sve do ulaza u svečanu salu Banovine bio red, koji se dobrih pola sata nije smanjivao, jer su nove grupe ljudi zamenjivale one koji su uspeli da pre njih uđu na koncert. U tom dugačkom redu, nije manjkalo ni tinejdžera, ni mladih ljudi, veterane Rundekove muzike, kao i porodica sa decom. Sve generacije u Nišu okupile su se sinoć, u nedelju 03.07. da se zajedno provesele uz trubu i saksofon koje su svirale veoma poznate melodije Rundekovih pesama.
Kada smo stigli u Banovinu, pred početak koncerta – nestala je struja. Dok se sve to dešavalo, imali smo priliku da Darka i njegovu ekipu vidimo napolju u backstage-u, kako se druže i pozdravljaju sa publikom koja se nalazila u prvim redovima. Nakon dva nestanka struje, skoro jednočasovnog kašnjenja i brzinom tonaca – koncert je mogao da krene.
Na binu nam stižu Darko, Ana, Roko, Igor, Silvio i Miro i uz kratak uvod i interakcijom sa publikom, kreću prvi tonovi pesme Makedo i uzbuđenje publike koja je nestrpljivo čekala da koncert krene. Nakon toga, Darko sledeći set pesama posvećuje novom albumu Brisani prostor i tada kreću lagani tonovi pesme Zovu te koja se nalazi na prvoj polovini prvog EP-a Do. Umirujući tonovi na gitari, interesantni efekti koje izvodi perkusionista, basista koji pesmu svira čekićem i fenomenalni aranžmani vokala publiku uvode u trans. Zatim su usledile pesme Ko duh, Tko su svi ti ljudi, i jedna jako interesantna pesma čiji je naziv Mila, a za koju muziku i tekst potpisuje basista Roko Crnić, koji je uz pomoć svog vokala i efekata ovu numeru napravio toliko jedinstvenom i ostavio svoj lični pečat.
Usledili su hitovi Sejmeni, Revolucija počinje na tanjuru, Ruke, Uzalud pitaš, Grane smo na vjetru, TV Man, Ena, Bi mogao da mogu, i za kraj dugo očekivana pesma – Apokalipso i publika koje je pevala iz sveg glasa. Atmosfera se zagrejala do usijanja, jer su nekako svi željno iščekivali ovu pesmu. A najviše bi trebalo istaći talenat svih muzičara koje je Darko okupio oko sebe za ovaj album, koji su se sve vreme smenjivali na raznim instrumentima u toku večeri. Jedan on posetioca koncerta je sinoć rekao jako lepu rečenicu – Darkov koncert se sluša zatvorenih očiju, i otvorenog uma.
Pesma se završava, cela ekipa staje na sredinu bine, poklanjaju se, pozdravljaju publiku i silaze. Gase se svetla. Ali publika je želela još. Nakon par minuta aplaudiranja i povika za bis, ekipa se vraća na scenu, čujemo prve tonove pesme Šejn i za sam kraj ona najslušanija, najemotivnija i najlepša – Šal od svile. Darko je zamolio publiku da upale svoje bliceve, i naprave atmosferu dostojanstvenu kraju jedne od možda najlepših večeri u Nišu. Prvi akordi na gitari, i već su se mogle videti suze na licima ljudi, zagrljaji i prepuna Banovina u kojoj odvikuju stihovi:
Ja sam bio pogrešan, kad sam ti stavio, ruku na rame…
Tekst – Marija Matejić
Fotografija – Aleksa Videnović
